Nikl: da li je i koliko zaista štetan?

Nikl je beli, srebrnast, sjajni metal, VIIb grupe periodnog sistema elemenata, koji se lako polira, zavaruje, valja i izvlači u žice. Otporan je na atmosferske uslove, baze i mnoge organske materije.

Za razliku od Kineza, koji su za nikl znali odavnina, u Evropi se tek pred kraj sedamnaestog veka pojavio nemački izraz kupfernickel koji znači “lažni bakar “.

Zastupljen je u Zemljinoj kori u količini od 80 ppm (parts per million) u obliku minerala koji skoro obavezno sadrže kobalt. Najvažnija nalazišta su u Kanadi (Ontario). Čist nikl se nalazi i u nekim meteoritima.

Nikl se koristi za prevlačenje drugih metala (niklovanje) radi zaštite, jer je sam otporan na koroziju. Zbog svog srebrnastog sjaja posebno se upotrebljava legiran sa srebrom. Nikl u prahu se koristi kao katalizator u mnogim reakcijama u industriji, kao što je proizvodnja margarina (pri stvaranju ulja). Legure nikla i bakra se koriste za izradu kovanog novca, pribora za jelo i sl. Nikl se takodje dodaje čeliku i drugim legurama da bi povećao njihovu otpornost na koroziju. Niklhromni čelici su veoma tvrdi i otporni na udarce, pa se koriste za pravljenje delova motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Nikl je mikroelement prisutan u mnogim enzimima. Dnevno bi ga minimalno trebalo unositi u količini od 0,3mg.

Posebno opasno jedinjenje nikla je niklkarbonil gas koji izaziva teška akutna trovanja. Inhalacija je glavni put ulaska u organizam, a moguća je i apsorpcija preko gastrointestinalnog trakta. Apsorbovani nikl se dalje transportuje putem krvi, a glavnu tendenciju kumulacije iskazuje u plućima, limfnim čvorovima, jetri, bubrezima i mozgu. Nikl se izlučuje stolicom, a kada ga ima u višku izlučuje se i urinom. Trovanje ima iritantno dejstvo na kožu i sluznicu respiratornog trakta i oka. Ima alergeno dejstvo na kožu i opšte kancerogeno dejstvo.

Neki od rudnika nikla u svetu

Talvivara (Finska) jedan je od najvećih rudnika u Finskoj. Nalazi se na 22km udaljenosti od grada Sotkamo i 28km od grada Kajani. Koncentracija u otpadnim vodama je 60 puta veća od dozvoljene, a obližnje jezero je ostalo bez kiseonika u vodi. Evropska komisija je pre par godina  započela istragu.

Goro (Nova Kaledonija) je jedan od najvećih rudnika nikla u svetu. Zbog otpadnih voda zagadjeno je 40 vodotokova koji se često izlivaju i zagadjuju poljoprivredno zemljište. Izmerene su i prekomerne doze teških metala u vazduhu.

Ramu (Papua Nova Gvineja) je jedan od najkontroverznijih rudnika na svetu. Već dvadeset godina vodi se sudski postupak i neprestana borba izmedju lokalnog stanovništva i vlade koja je sklopila ugovor sa kineskom firmom MCC. Zabeleženo je par slučajeva gde su ljudi proterani s ognjišta, jer je procenjeno da njihove kuće moraju biti srušene zbog daljeg iskopavanja. Firma MCC je na sudu priznala da su postojala ” manja” izlivanja natrijum-hidroksida i sumporne kiseline, koji su, po rečima lokalnog stanovništva, izazvali pomor ribe.

Szklari je bio jedan od najveći rudnika nikla u Poljskoj. Zatvoren je 1982. godine, ali ostaci rudnika su i dalje potencijalni zagadjivači okoline.

Izjava akademika i profesora Vidojka Jovića povodom mogućeg početka eksploatacije rude nikla u Srbiji.  (Izvor: dnevne novine “Blic”)

Vidojko Jović, akademik i profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu, kaže da bi pri eksploataciji nikla u Srbiji stradalo sve: vegetacija, zemljište, podzemne i površinske vode, kao i da nikl izaziva srčana oboljenja i alergije. On kaže da ne postoje čiste tehnologije u eksploataciji nikla, već da bi se to radilo sumpornom kiselinom koja se gotovo nikako ne može isprati.
– Sumporna kiselina se proizvodi u Boru, pa bi se ona putevima dopremala do mesta eksploatacije. Znate li šta to znači tek za naše puteve? – kaže Jović. On dodaje da gotovo ni u jednoj zemlji EU ne postoje ovakve eksploatacije i da, ukoliko se to dozvoli u Srbiji, “nikada nećemo postati članica”.

Takođe je zanimljiva “medijska prepiska” čuvenog režisera Emira Kusturice i ministra rudarstva Milana Bačevića povodom moguće eksploatacije rude nikla u području Mokre Gore na Tari (Izvor).

– Tehnologija koju bi Srbija prihvatila mora biti potpuno čista i u skladu sa zakonom. Tehnologija koja je predviđena za korišćenje na teritoriji Srbije je čista i razlikuje se od one koja se koristi u Norilsku (jedan od 10 najzagađenijih gradova na svetu, prim. aut.). Druga je stvar da li su na ovaj način ugroženi interesi pojedinaca – rekao je ministar Bačević.

– I kada bi sav novac od eksploatacije, a geolozi procenjuju da je vrednost tri milijarde evra, ostao u zemlji, tim parama ne bi se mogao začepiti budžetski deficit samo za jednu godinu. Jedino ako Bačević ne misli da je lakše upravljati Srbijom ako oboli i umre milion ljudi. Možda je njegova računica da će naša ekonomija biti bolja ako Srba bude manje za milion. Možda logikom ‘otruješ milion – zaradiš milijardu’ smatra da će tako troškovi države biti manji, a dobit veća jer će je umesto sedam deliti šest miliona duša – istakao je Kusturica.

U razgovoru sa istaknutim privrednicima Srbije (proizvođači šljiva, rakije, jabuka, malinari, vinogradari . . . ) dobio sam identičan odgovor. Svi su saglasni u vezi sa jednom činjenicom – kada bismo celu Srbiju zasadili šljivom i pravili rakiju od nje, ne bismo mogli da zaradimo ni trećinu novca koji možemo dobiti od rudnika nikla. Nikl je deficitaran u celom svetu, a u Srbiji ga ima u izobilju. Ti ljudi govore o činjenicama i realnom stanju stvari, a prvi bi voleli da se cela Srbija zasadi jabukama i šljivama jer bi oni imali najveću dobit. Druga strana njihove priče je takodje puna činjenica i realnosti, ali i bola. Iskopavanjem rudnika nikla u Srbiji pravi se ekološka katastrofa! Srbija može slobodno da se pozdravi sa zdravim životom i lepotama netaknute prirode Tare, Kopaonika, Rudnika . . .

Dosta se priča o novoj tehnologiji i načinu iskopavanja rude gde je sve podredjeno tome da se mogućnost ekološke katastrofe svede na minimum. Ali kako da mi, gradjani koji rizikujemo svoje zdravlje i živote, poverujemo u tu priču? Veoma teško. Moraće debelo da se potrude da bi nam to dokazali. A sa druge strane, da li nas uopšte neko za nešto i pita???

Pokušao sam da u ovom postu iznesem neke činjenice kada su podaci o ovoj temi u pitanju. A ako me neko pita šta je moje mišljenje? Uvek sam na strani zdravlja, zdravog života i očuvanja životne sredine. Srbija je dosta grešaka pravila kroz celu svoju istoriju i mislim da joj uopšte nije potrebno da sada pravi greške i uništi ono što ionako nije stvorila, nego joj je od Boga dato kao retko kome na planeti.

Korišćena literatura:

2 comments

  1. Trstenik je rekao: “NE”, nema tih para koje bi sumnju, miran san i zdravlje platile…između dve priznate mineralne vode smo, imamo zdravo voće i povrće…volimo svoj grad i svu decu koja rastu tu…♥

    1. Naravno,zdravlje iznad svega! Narod ako je pametan i ako se potegne opet pitanje o rudniku nilka, treba da digne bunu kakva se ne pamti jos od doba Karadjordja!!! Treba da imamo na umu da silama nije bitna niti Srbija, jos manje Srbin,nego zele da eksploatisu nasu zemlju, Bogom danu!!! BUDIMO RAZUMNI!!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *