Poplave i zarazne bolesti

Pošaljite SMS na 1003
Pošaljite SMS na 1003

U poplavama potencijalno se može povećati rizik za prenos sledećih bolesti:

Preko vode mogu se preneti: tifus, kolera, leptospiroze, hepatitis A

Preko vektora mogu se preneti: malarija, denga, žuta groznica, groznica Zapadnog Nila

Od 14 velikih poplava koje su se desile na globalnom nivou, poplava u Sudanu 1980. je dovela do epidemije dijareje i 1998. poplava u Zapadnom Bengalu je dovela do velike epidemije kolere.

Sudan
Sudan

Jedan od glavnih faktora rizika u ovim situacijama je kontaminacija vode za piće, mada se i ovaj faktor može izbeći, ako uslovi dozvoljavaju da se dopreme cisterne sa pijaćom vodom ili flaširana voda.

Postoji i rizik od infekcija, ako kontaminirana voda dođe u konakt sa povredama, međutim ovo ne spada u domen epidemija.

Zbog pojave velike količine glodara, desile su se epidemije leptospiroze nakon poplava u Brazilu ( 1983., 1986., 1988. ), Nikaragvi ( 1995. ), Krasnodar Rusija ( 1995. ), Santa Fe SAD ( 1998.) i Tajland ( 2000. )

Krasnodar Rusia
Krasnodar Rusia

Velike poplave mogu uzrokovati pojavu ogromnog broja komaraca, koji predstavljaju potencijalnu opasnost da kao vektori prenesu neke bolesti kao što su malarija, denga ili groznica Zapadnog Nila.

Suprotno opštem verovanju, ne postoji dokaz da leševi predstavljaju rizik za razvoj epidemija posle prirodnih katastrofa. Međutim, radnici koji uklanjaju leševe i u kontaktu su sa njima izlažu sebe riziku za dobijanje tuberkuloze, hepatitisa A, B, C i HIV-a, gastrointestinalnih infekcija, tifusa i paratifusa.

Kratkoročne mere:

1. Hlorisanje vode

To je prvi metod koja se mora uraditi posle poplava i na taj način pročistiti voda. Hlor je najjeftinije dezinfekciono sredstvo pijaće vode. Efikasan je u suzbijanju patogena (osim Cryptosporidium parvum oocysts i Mycobacteria species). Samo nekoliko mg/L za svega 30 minuta hlor inaktiviše 99,9% enteričnih bakterija i virusa.

2. Prevencija malarije

3. Vakcinacija protiv hepatitisa

Uglavnom se vakcinišu oni ljudi koji su potencijalno izloženi riziku ( svi koji su izloženi kontaktu sa otpadnim vodama ili kanalizacijama).

 

Zdravstvena zaštita

– Promocija pravilne i ispravne higijene

– Osigurati uslove za bezbednu pripremu hrane

– Obezbediti prokuvavanje i hlorisanje vode za piće

– Ključni značaj rane dijagnostike i lečenja malarije

– Stručno i pravilno rukovanje sa leševima od strane onih koji su obučeni za to

 

Dugoročne mere:

To su uglavnom zakonodavno-administrativna pitanja

1. Napraviti programe i sisteme ranog upozorenja za ovakve katastrofe

2. Poboljšati nadzor na lokalnom, nacionalnom, međunarodnom i globalnom nivou

3. Stalni monitoring i provera vode za piće

4. Sprovoditi visoke standarde kada je higijena u pitanju

 

Tehnička pitanja:

– Poboljšati kvalitet vode i kanalizacija

– Očuvati program za borbu protiv zaraznih infekcija aktivnim i efikasnim

 

izvori:

http://www.who.int/hac/techguidance/ems/flood_cds/en/index1.html

Gayer M & Connolly MA. Chapter 5: “Communicable Disease Control After Disasters” in Public Health Consequences of Disasters, 2nd edition, eds. Noji, EK. Oxford: Oxford University Press, 2005 (in revision).

Morgan, O. Infectious disease risks from dead bodies following natural disasters. Pan Am J Public Health 15(5) 307-312.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *