Šta ima veći uticaj na pojavu bolesti, geni ili sredina?

Najnovija istraživanja koja je objavio dr Dejvid Agas, a koji će biti izloženi u ovom postu u vidu grafikona, pokazuju koliko genetika i spoljašnja sredina utiču na različite bolesti i poremećaje. Vrlo je zanimljivo dobro pogledati ove procente i razmisliti o tome koliko možemo da utičemo na svoje zdravlje.bigstock_Dna_1913856

Spolja gledano, neke od ovih bolesti kao da su kontrolisane skoro isključivo genetski, ali imajte na umu: okruženje može da igra i direktnu i indirektnu ulogu u našim zdravstvenim rizicima. Životna sredina koja predstavlja masu isprepletanih faktora, od ishrane i kretanja, preko izloženosti toksinima, pa do stresa, može uticati na gene koje ste nasledili, i to pozitivno ili negativno. Genetska strana jednačine predstavlja nasleđene faktore rizika – oni ne moraju obavezno izazvati dotičnu bolest. Dakle, na primer, kada pogledate gojaznost, 33% ovog poremećaja pripisano je uticaju spoljašnjih faktora, a 67% nasleđenim markerima na određenim genima, koji mogu povećati rizik – ali ne izazivaju obavezno gojaznost. Ako vaš DNK profil kaže da imate povećani rizik od razvoja gojaznosti , to ne znači da vam je to sudbina. Upravo suprotno, možete kontrolisati spoljašnje faktore u jednačini i znatno smanjiti ukupni rizik.

To je veoma važna razlika jer, kao što sam rekao ranije, veoma mnogo ljudi fatalistički prihvata ono što im je u DNK i načinu na koji to utiče na njihovo zdravlje. Kao što ćemo videti u sledećem poglavlju, razlike u okruženju mogu biti presudne. A pod okruženjem ne mislimo samo na očite stvari koje se obično podrazumevaju, nego i na okruženje na ćelijskom mikronivou koji utiče na način na koji deluju lekovi i na to hoćete li ili nećete reagovati na njih u potrazi za zdravljem.

dijALCHMAKULRADOJGOJKROCELRADBBAZESRSRZGLAMULOSMOAZRPRPSORATSNNLUPAANRPLRZEDVTMELSAR

 

One comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *