Crno vino je dobro za zdravlje. Istina ili mit?

Ljudi su pravili vino najmanje poslednjih 5000 godina, a danas je to industrija vrednovana milijardama. Širom sveta je oko 8 miliona hektara obradive zemlje posvećeno gajenju grožđa, što je nešto više od ukupne površine Škotske. Oko 30 miliona litara vina je prodato u svetu 2005. godine.

Uprkos tvrdnjama o zdravstvenim koristima od pijenja crnog vina, ne treba zaboraviti da prekomerno korišćenje alkohola ima mnogo negativnih dejstava. U Britaniji, dva puta više ljudi je zavisno od alkohola od svih drugih droga zajedno ( uključujući zvanične lekove, ali ne uključujući nikotin ). Prekomerno unošenje alkohola povećava opasnost od bolesti jetre kao i od bolesti srca. Jedna od šest poseta bolničkim odeljenjima za povređene neposredno je povezana sa alkoholom i jedan od sedam poginulih na drumu je iz nesreće izazvane vožnjom u pijanom stanju. Ako crno vino zaista pomaže zdravlju, onda je umerenost očigledan ključ.ctbeveragecom

Nekim ljudima nije sasvim jasna stvarna razlika između belog i crnog vina. Belo vino se može napraviti od belog, roze ili crnog grožđa, ali ljuske su uklonjene tokom fermentacije. Crno vino se, sa druge strane, može napraviti samo od roze i crnog grožđa, ali su ljuske umešane sa sokom tokom fermentacije. To daje vinu njegovu boju, doprinosi njegovom ukusu i, možda najvažnije, čini crno vino mnogo složenijom mešavinom od belog.

Možda iznenađuje to što je crno vino bogato antioksidantima. Tačnije, ono sadrži jedinjenja zvana flavonoidi. Neki flavonoidi, proantocijanidini, posebno su zanimljivi. Već je poznato da proantocijanidini pomažu sprečavanje razlaganja molekula kolagena u koži – glavnog razloga starenja kože.

Bolesti srca i krvnih sudova uzmu više života nego išta drugo, a većinu ljudi koji umru od srčanih bolesti ubiju srčani udari. Samo u Britaniji, godišnje oko 275.000 ljudi doživi srčani udar – jedan svaka dva minuta! Oko 120 000 ljudi godišnje umre kao rezultat toga. Srčani udari izazovu svaku osmu smrt u svetu, ali u razvijenim zemljama svaku četvrtu, pa i više.totalgymdirectcom

Većina ljudi koji umru od srčanog udara imaju preko sedamdeset pet godina i većina ih takođe pati od drugih bolesti. “Smrt od starosti” najčešće podrazumeva bolesti srca. Bolesti srca i krvnih sudova su takođe glavni uzrok prerane smrti i mnogih ljudi srednjih godina. Glavni činilac u razvoju kardiovaskularnih bolesti je taloženje naslaga koje sužavaju arterije. To je praktično nemoguće primetiti spolja dok ne postane izuzetno ozbiljno. U većini slučajeva, nagli srčani udar je prvi simptom. Materijal koji se nagomilava tokom nekoliko decenija, još od pete godine života. Ali ne nagomilava se istom brzinom kod svih. Oštećenja unutrašnjeg zida arterija slobodnim radikalima ili visokim krvnim pritiskom ga, čini se ubrzava. Pušenje povišava krvni pritisak i stvara mnogo slobodnih radikala, to je glavni faktor rizika za srčane bolesti. Stres diže krvni pritisak. Uz to, holesterol izgleda igra važnu ulogu. Najbolji način da se smanji opasnost od srčanih bolesti jeste da se napravi nekoliko ključnih promena u načinu života. Mnogo vežbajte, smanjite unos hrane bogate zasićenim mastima i držite se podalje od stresa i cigareta. A ima i još jedna stvar koju možete da učinite, živite seoski život na jugu Francuske, što bi u našem slučaju bila Tara, Zlatibor …

Jedan Irski doktor po imenu Semjuel Blek je 1819. primetio da Francuzi, uprkos svojoj ljubavi prema mesu, pavlaci, maslacu, siru i vinu, pokazuju mnogo manju sklonost ka bolestima srca od Iraca. Njegova primedba je postala poznata kao “Francuski paradoks” i važi i dan-danas. Primera radi, učestalosti bolesti srca i krvnih sudova su skoro tri puta veće u SAD nego u Francuskoj. Mnoga naučna ispitivanja ukazuju na crno vino kao na najvažniji činilac Francuskog paradoksa. Deo razloga za to je alkohol u vinu. Alkohol može da smanji holesterol i snizi krvni pritisak. Takođe, čini krvne pločice manje lepljivim, a ugruške manje verovatnim. Dugoročna proučavanja su pokazala da umereni ispijači žive duže i manje su im verovatnoće za bolesti srca od onih koji ne piju uopšte ili suviše piju. A u nekoliko proučavanja koja su uporedila ispijače različitih vrsta alkoholnih pića, crno vino je uvek izlazilo kao najbolje.

Tehnički komitet svetske zdravstvene organizacije za bolesti srca i krvotoka je 2002. objavio da se veza između umerenog unosa alkoholnih pića i nižeg broja smrti od srčanih bolesti ne može više dovoditi u pitanje. Dnevni unos od jedne do dve čaše crnog vina bitno smanjuje opasnost od srčanih bolesti.playbuzzcom

Često su stvari koje volimo da jedemo ili pijemo loše za naše zdravlje i obratno. Crno vino, u umerenoj količini, dobrodošao je izuzetak. Zato – živeli!

Koliko alkohola?

Ne treba pretpostaviti da jedna čaša vina sadrži jednu jedinicu alkohola. To je tačno samo za čašu od 125 mililitara vina koje sadrži 8% alkohola (8% vol. zapreminska jačina). Da biste utvrdili koliko jedinica alkohola ima u alkoholnom piću: pomnožite zapreminu pića sa zapreminskom jačinom i podelite sa 1000.

Popijte čašu crnog vina uz večernji obrok. Pazite, jedinica alkohola je mala čaša (125ml) vina sa 8% alkohola. Preporuke za unos alkohola su ne više od 2 – 3 jedinice dnevno za žene i 3 – 4 jedinice za muškarca. Poželjno je imati što više bezalkoholnih dana tokom meseca.

Nasuprot tome, za bezalkoholnu dozu procijanidina treba probati crnu čokoladu u količini od jedne kocke, sok od brusnice u količini od 200 ml što predstavja jednu čašu ili jabuka gde je dovoljno pojesti jednu četvrtinu.

Procijanidini pripadaju familiji jedinjenja zvanih polifenoli. Zbog veze između njihovog unošenja i zdravlja, ova jedinjenja su od velikog značaja.

izvor: Džil Fulerton – Smit ( Istina o hrani )

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *