Marko Jovašević i Branko Lazić

Zdrav intervju s Brankom Lazićem

Prvi gost nove rubrike sajta koja se zove “Zdrav intervju” je košarkaš Crvene Zvezde Branko Lazić. Čovek koji je u sezoni 2014-15 sa svojim saigračima osvojio titulu prvaka Srbije, Kup Srbije, ABA Ligu i ostvario plasman sa Crvenom Zvezdom u top 16 fazu Evrolige. U Španiji 2007. godine sa reprezentacijom Srbije osvojio je zlatnu medalju na evropskom prvenstvu za igrače mlađe od 18 godina. Borac i pravi ratnik na terenu, ali jako pravedan i jedan od retkih koji uspeva da kontroliše svoje emocije kada su u pitanju provokacije na terenu ili sporne sudijske odluke. O njemu je možda sve najbolje izjavio doskorašnji bek Crvene Zvezde Čarls Dženkins u jednom intervjuu: Najjači defanzivac sa kojim sam u životu igrao je – Branko Lazić. On je neverovatan igrač, veliki borac i sjajan defanzivac, jedan od omiljenih likova u timu i obožavam da igram s njim. On tačno zna koja je njegova uloga u timu i striktno se drži svoje igre. Svaku utakmicu odigra izvrsno, daje sve od sebe i grmi na terenu. Ako uspete da izvučete šut protiv njega svaka čast, ali on je defanzivac koji postavlja standarde.”

Komšijski, logično, našli smo se na Voždovcu, i u prijatnoj atmosferi uz lagano ispijanje voćnih mikseva, razgovarali smo o sportu, zdravlju, ishrani . . .sp-branko-lazic

Opiši sebe u par reči.

Uporan, vredan i radan.

Reci nam nešto o svojim počecima kada je košarka u pitanju i sport uopšte.

Prvo sam počeo da treniram karate, ali to je trajalo jako kratko, možda manje od godinu dana. Košarku sam počeo da treniram početkom 1998. godine kada sam imao 9 godina. Mama je trenirala košarku, tata fudbal, a ja sam ipak prelomio na basket. Za košarku su se odlučili i neki moji najbliži drugari, tako da je ta ekipa jako brzo formirana. Ljubovija je malo mesto, tako da svi koji su se prijavili u tu školu košarke su praktično bili u ekipi. Počeli smo da igramo regionalnu ligu, a nedugo posle toga bio sam pozvan u reprezentaciju regiona na turnir koji se održavao u Šapcu. Na tom turniru sam bio drugi po indeksu korisnosti. Posle tog turnira bio sam pozvan na probu od strane FMPa i posle nekoliko treninga treneri su bili jako zadovoljni mojim zalaganjem. Prešao sam u FMP i prošao sve kategorije. Sa 18 godina sam pozvan u mladu reprezentaciju Srbije sa kojom smo na Evropskom prvenstvu u Španiji osvojili zlatnu medalju. Posle tog prvenstva usledile su pripreme seniorske ekipe FMP-a za novu sezonu i od tada praktično kreće moja profesionalna karijera. Kasnije, kada je došlo do fuzije FMP-a i Crvene Zvezde, prešao sam u redove Zvezde gde i danas igram. Trenutno sam produžio saradnju sa Crvenom Zvezdom na još dve godine. I privatno sam od malih nogu bio navijač Zvezde.

Koje sportove pored košarke voliš da pratiš?

Volim u suštini sve sportove, ali najviše Formulu 1. U zadnje vreme zbog obaveza ne mogu da ispratim neke trke koje se ne poklapaju sa našom vremenskom zonom, mada sam se ranije budio da gledam prenose. Omiljeni vozač mi je bio i ostao Mihael Šumaher.

Da nisi profesionalni košarkaš, šta bi bio?

99% sam siguran da bih bio profesionalni vojnik. Želja mi je bila da budem deo specijalnih antiterorističkih jedinica. I da se nije desilo ono što se desilo na tom turniru u Šapcu kada sam bio sedmi razred osnovne škole, mislim da bi moj život otišao u tom smeru. 2097409446547838201423b377229043_w640

Ko ti je sportski uzor i zašto?

Trenutno iskreno nemam nijednog. Danas igrači kopiraju svoje uzore i na taj način izgube i zaborave na svoj lični pečat. Ali ako bih morao da izdvojim nekoga kao igrača čija mi se igra posebno sviđa, onda je to Linas Kleiza.

Imaš li ritual pred meč?

Nisam sujeveran, ali imam neke radnje pred meč koje su nekako postale navika. Obrok nekoliko sati pre, kafa, tuširanje, odlazak u halu … ali što se tiče nekih sujevernih radnji tipa da moram tom i tom nogom da kročim na teren zaista nemam.

Kako se boriš protiv nervoze i treme pred utakmicu?

Nervozu i tremu osećam najviše u svlačionici, ali onoga trenutka kada izađemo na teren, kada čujemo naše navijače, kada krene zagrevanje bukvalno trema prestane sama od sebe.

Kako spavaš noć uoči utakmice?

Kao top! 🙂

Marko Jovašević i Branko Lazić
Marko Jovašević i Branko Lazić


Opiši nam jedan tvoj dan. Kako se hraniš, kada treniraš …?

Jako mi je bitno da jedem dva sata pre treninga. Ako je trening u 10h najkasnije do 8h gledam da završim doručak. Obično su to 2-3 tostirana parčeta Tonus hleba, kiselo mleko, pileće belo meso. Posle treninga gledam da pojedem šaku nekog suvog voća, najčešće kajsije jer njih najviše volim. Ručak mi uvek počinje nekom supom ili povrćem, a zatim meso. Ako jedem crveno meso onda uz to uzimam i neko grilovano povrće, a ako je belo meso uz njega pirinač ili krompir. Ribu ne volim toliko, ali gledam da je jedem makar jednom nedeljno. Volim malo da odspavam tokom dana i za užinu da pojedem neki bar sa žitaricama. Uveče trening i posle toga neka obrok salata. 

Koliko često treniraš?

U periodu priprema to je uglavnom dva puta dnevno. Međutim kada počne sezona, tada imamo po dve utakmice nedeljno i jednostavno tada ne možemo da treniramo toliko. Ali eto da kažem da u toku nedelje sigurno odradimo sedam treninga i dve utakmice. Prošle sezone smo imali 80 utakmica i preko 400 treninga.

Koliko ti iznosi puls u miru?

Jednom tokom nekih testiranja u Kliničkom centru Srbije uspeo sam da spustim puls na 27 i možda bi mogao da ide i još nadole da me nisu zasmejavali.  🙂

Koliko dnevno piješ vode?

Tokom treninga i posle treninga sigurno unesem ukupno oko 4L vode. Plus ono što popijem u ostatku dana kada ne treniram.

Koja pića inače voliš?

Pijem dosta mineralne vode. Nekada sam pio dosta Koka Kole, sada sam to spustio na možda jednu čašu dnevno.

Alkohol?

Tokom sezone ne pijem uopšte. Jednostavno ne podnosim ga dobro. Kada slavimo titulu tada damo sebi oduška i posle zbog toga ispaštamo po nekoliko dana  🙂

Cigarete?

Ostavio sam ih pre 20 godina.  🙂 Kada sam bio klinac, otac me je video kako sam uzeo cigaretu da probam. Samo me je doveo do stola, rekao da sednem, dao mi jednu cigaretu i rekao da povučem dim. Negodovao sam, ali sam na njegovo insistiranje povukao i tako sam se zakašljao i ispovraćao da neću nikada zaboraviti. Tako da je to sigurno imalo uticaja da više nikad ne uzmem cigaretu u ruke.

kosarkas Crvene zvezde na utakmici Jadranske ABA lige protiv Igokee u hali Pionir, Beograd 15.12.2014. godine Foto: Marko Metlas Kosarka, Crvena zvezda, Jadranska ABA liga, Igokea
kosarkas Crvene zvezde na utakmici Jadranske ABA lige protiv Igokee u hali Pionir, Beograd 15.12.2014. godine Foto: Marko Metlas
Kosarka, Crvena zvezda, Jadranska ABA liga, Igokea


Kako se boriš sa slatkišima?

Imao sam problem pre nekoliko godina sa nekoliko kilograma viška. Jednostavno osećao sam da mi uzimaju energiju tokom utakmica. Od tada sam promenio režim ishrane i izbacio bukvalno sav prosti šećer iz upotrebe. Jeo sam samo crnu čokoladu, ali sam je baš jeo  🙂  Sada častim sebe jednom u petnaestak dana nekom ogromnom palačinkom i time zadovoljim te potrebe na neko vreme  🙂

Koje ti je omiljeno jelo i piće?

Pošto sam ja dete sa sela, u mojoj familiji prave vrhunske domaće dimljene vešalice, tako da mi je to definitivno omiljeno jelo, a piće … Koka Kola  🙂

Koje suplemente koristiš?

Koristio sam do skora i trebalo bi sad ponovo da počnem da koristim L-karnitin. Zatim koristim whey protein posle treninga, vitamine, energy gelove, kofein iz kesice, kreatin . . .

Da li ti je želja da zaigraš u NBA ligi?

Ne. Ne volim NBA ligu. Veća mi je želja da eventualno zaigram u nekom evropskom klubu.

Koja te muzika opušta pred meč?

Ne slušam muziku pred utakmicu. A u suštini volim domaću muziku. Slušam i stranu, ali domaću mnogo češće.

Koji je tvoj savet današnjoj omladini?

Najiskreniji savet je da ostave pametne telefone i kompjutere i da probaju da provode detinjstvo onako kako smo ga ti i ja provodili i te naše generacije. Što više uz loptu napolju, u parku …

Koji je tvoj savet klincima koji počinju da treniraju košarku?

Samo rad i upornost. To je iz mog iskustva. Da nisam bio toliko vredan i uporan nikada ne bih dogurao dovde. Iskreno sam verovao da mogu da doguram daleko. Kada sam bio u mlađim kategorijama, pojavili su se neki ljudi u mom okruženju koji nisu verovali u mene, koji su tvrdili da od mene nikada neće biti profesionalni košarkaš i koji su me savetovali da napustim košarku. Međutim ja sam takav, obožavam kada mi neko kaže “ti nikada nećeš moći ovo ili ono” to mi je uvek bila adrenalinska injekcija, to mi je uvek bio glavni motiv i to me je uvek dizalo da dokažem suprotno. Uvek sam pre ili kasnije uspevao da ostvarim svoje ciljeve.

I za kraj, jel odbrana zaista najbolji napad i jel istina da se napadom pobeđuje utakmica, a da se odbranom osvaja titula?

Apsolutno tačno!  🙂

Za više informacija o ovom tekstu i za savete možete se obratiti direktno putem mail-a:  dr.spec.marko.jovasevic@gmail.com

 

One comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *