Prijatelji i “prijatelji”

Slušajući pesmu Wherever I Go, sa najnovijeg albuma Marka Knopflera koji se zove Tracker, a koja govori o odnosu dva prijatelja koji se sticajem životnih okolnosti ne viđaju tako često, počeo sam dosta da razmišljam o svojim prijateljima, poznanicima, prijateljima mojih roditelja, ljudima koji me okružuju, kolegama … Onaj deo u pesmi koji me je dugo držao u dubokom razmišljanju glasi ovako: “No matter how long since I saw you, I’ll keep a flame there for you, wherever I go”, u prevodu “Nije bitno koliko te dugo nisam video, i dalje čuvam plamen (prijateljstva) za tebe, gde god da sam”. Ovo me podseća na reči jednog mog prijatelja (a ne “prijatelja”) koji mi često kaže kako ima osećaj da bez obzira koliko se dugo vremena fizički ne vidimo, onda kada se zaista sretnemo deluje kao da smo koliko juče bili zajedno na kafi. Mislim da je taj osećaj pokušao i Mark Knopfler da naslika svojom gitarom na platnu ove pesme.

U periodu osnovne i srednje škole imao sam mnogo drugara i družili smo se “čoporativno”. Uvek nas je bilo minimum 5 do 7 u društvu i svugde smo išli zajedno. To je ta lepota koju nosi mladost i koja predstavlja jedno veliko iskustvo koje definitivno utiče na formiranje ličnosti u kasnijem periodu života. Pred kraj srednje škole i odlaskom u veliki grad došlo je do pojave individualizacije u našem do tada nerazdvojnom društvu. Primera radi, ja sam prvi poželeo da tokom studentskih dana živim sam i tu odluku smatram jednom od najboljih koje sam doneo u svom životu. Prosvetljenje iz tog perioda studentskog života ispisao sam na salveti jedne beogradske kafane, tu negde pred sam fajront 🙂 I dan danas se držim te samoosmišljene krilatice, samo što mnogo ređe idem u kafanu 🙂 , a ona glasi:

“Nisi mi prijatelj ako se naše prijateljstvo svodi na kafanu, već ako kafana nastaje iz našeg prijateljstva!”

Od tog perioda pa do danas, sačuvao sam ne toliko veliki, ali vredan broj ljudi sa kojima “gradim kafanu” kad god se sretnemo. Svi dajemo svoj maksimum da se što češće srećemo uživo, ali obaveze, sve brži način života, udaljenost … predstavljaju najveće prepreke ka tome. Ali onda kada se sretnemo “nastaje kafana” i sve što kafana nosi sa sobom, prelepo druženje, ljubav, dubokoumnu filozofiju, pesmu i po koju čašicu 😉

DVA NAJVEĆA UZROKA ANKSIOZNOSTI I PATNJE, pročitajte ovde!

Do raspada, tj. individualizacije, velikih društava često dovodi pojava sve veće različitost između pojedinaca u tom društvu i težnja “alfa pojedinaca” da budu vođe svojih društava. Primetio sam da kada je čovek mlad, ništa mu ne smeta i sve je u redu. Tada ne postoje toliko izgrađeni ukusi, moralni principi, shvatanja i pogledi na život. U mom društvu dalo se primetiti da sazrevanjem, odrastanjem i nizom drugih životnih okolnosti pojedinci počinju da se razilaze. Oni sa manje izgrađenim moralnim principima, karakterom i sa manjom suočenošću sa samim sobom ostaju uz “alfa vođu” jer se tako osećaju sigurnije. Ovi drugi, koji su odlučili da preuzmu život u svoje ruke se odvajaju u vidu grupa, pronalaze novo društvo ili ređe ostaju sami. Često se da primetiti da pojedinac koji promeni društvo nakon niza godina, kao glavne razloge te promene navodi to što ga to drugo novo društvo ili pojedinac, prihvata onakvog kakav on zaista jeste bez potrebe da se pretvara i da se nekome dodvorava i što pred tim društvom ili pojedincem, može uvek iskreno da kaže sve što misli bez straha da će biti pogrešno shvaćen ili da će dobiti neku vrstu osude.

Da bi čovek postao i bio ono što on zaista jeste potrebno je vreme, hrabrost i prevazilaženje svih kriza koje nastaju u tom poduhvatu. Jednom kada čovek dosegne samospoznaju jedno zasigurno zna, a to je činjenica da se nikad ne bi menjao sa sobom iz srednješkolskih dana kada je prelazio preko čitavog spiska svojih principa samo da bi se uklopio u društvo, samo da se ne bi izdvajao iz društva ili da bi “spasao društvo”. Spasa nema, ali lek postoji. Još davno ga je pronašao Heraklit rečima: “Sve teče, sve se menja.” Jednostavno, ja sam odlučio da više ne budem pametan i da pokušavam da menjam svet, već mudar i da pokušam da promenim sebe.

KAKO DA VAS BUDE BAŠ BRIGA ŠTA DRUGI LJUDI MISLE O VAMA, pročitajte ovde!

I tako nastade ovaj moj naslov, prijatelji i “prijatelji”.

Kada se jednom nauči, više ih nije teško razlikovati.

  • “Prijatelj” će ti uvek reći ono što želiš da čuješ, a prijatelj će ti uvek reći istinu.
  • “Prijatelj” će pričati sa tobom o tvojim problemima, a prijatelj će gledati da ti pomogne.
  • “Prijatelj” se naljutiti na tebe što ga zoveš kasno uveče, a prijatelj će pitati zašto ti je toliko dugo trebalo.
  • “Prijatelj” te nikada nije video kako plačeš, a prijatelju je mokro rame od tvojih suza.
  • “Prijatelj” očekuje da uvek budeš tu za njega, a prijatelj očekuje da će uvek biti tu za tebe.
  • “Prijatelj” gleda svoj interes, a prijatelj da te ne povredi.
  • “Prijatelj” poštuje samo svoje vreme, a prijatelj gleda da ispoštuje i tvoje.
  • „Prijatelj“ je za poneko piće i neobavezan razgovor, dok s prijateljima delis svoj zivot

I mogao bih još da nabrajam …

Za više informacija o ovom tekstu i za savete možete se obratiti direktno putem mail-a:  dr.spec.marko.jovasevic@gmail.com

2 comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *