Američki klinički psiholog sa Univerziteta Kolumbija, Albert Elis, na početku svoje karijere, šest godina se bavio psihoanalizom. Nakon toliko dugo vremena, uočio je da većini njegovih pacijenata jednostavno nije bolje i da u njegovom radu sa njima jednostavno nema napretka. Od tog momenta, Elis počinje da se oslanja na svoju novu filozofiju pristupa pacijentu u kojoj, bez obzira na okolnosti i situacije, počinje da pridaje više važnosti „kako mi mislimo o našem problemu i kako ga interpretiramo“.

Elis je uvideo da događaji i situacije utiču na naše emocije i ponašanje i da način kako razmišljamo o njima utiče na njihov intezitet.

Albert Elis je verovao da su anksiozni i depresivni pacijenti razvili „izvrnuti“ način razmišljanja i verovanja koji samim tim dovodi do ekstremno neprimerenog ponašanja. Iz tog saznanja on je razvio tehnike i strategije koje pomažu da se razmišljanje preusmeri u pravcu zdravog načina razmišljanja koje je zasnovano na činjenicama.

Zašto? Da bi se smanjila uznemirenost pacijenta (Da bi se osećao bolje!) i da bi se uspostavilo zdravo, konstruktivno ponašanje pacijenta (Da bi živeo život kakav želi!)

Da li „zabrinutost“ znači voleti?! pročitajte OVDE!

Elis je uz ovaj metod ostvario neverovatan napredak i omogućio pacijentima da se osećaju bolje i ono što je još  važnije, da budu bolje!

12 iracionalnih verovanja koje je uočio Albert Elis:

  • Moram da uradim sve kako treba i da dobijem odobrenje da je to urađeno dobro od strane onih ljudi koji mi znače. U protivnom, ja sam beskorisna osoba.

  • Ljudi treba da se ponašaju prema meni ljubazno, onako kako se ja ponašam prema njima, u protivnom ta osoba je loša.

  • Moram da imam lagan i ugodan život (život bez odgovornosti) da bih uživao u njemu.

  • Svi ljudi koji mi nešto znače u životu moraju da me vole i da mi odobravaju sve što kažem i uradim.

  • Moram da težim najvišim ciljevima i da budem jako uspešan u onome što radim, u protivnom sam bezuspešan.

  • Ne smem nikada da budem besan ili isfrustriran, jer će to značiti da sam loša osoba.

  • Kada stvari ne idu onako kako se očekuje od mene i kada sam pod pritiskom, trebalo bi da budem tužan jer ne mogu ništa da uradim povodom toga.

  • Niko ne bi smeo da se ponaša loše, a ako se ponaša, treba ga osuditi.

  • Kada se suočim sa nečim što je opasno i nesigurno po mene, trebalo bi da budem zabrinut i da dam sve od sebe da izbegnem to.

  • Mogu da izbegavam odgovornosti i sve poteškoće na koje naiđem, a da opet budem životno ispunjen.

  • Prošlost je najbitniji deo moga života i to bi trebalo da utiče na moje emocije i na sve što radim.

  • Zaslužujem da budem srećan u životu radeći što je manje moguće i stvari koje nisu naporne.