12 iracionalnih verovanja kao uzrok anksioznosti i depresije

Američki klinički psiholog sa Univerziteta Kolumbija, Albert Elis, na početku svoje karijere, šest godina se bavio psihoanalizom. Nakon toliko dugo vremena, uočio je da većini njegovih pacijenata jednostavno nije bolje i da u njegovom radu sa njima jednostavno nema napretka. Od tog momenta, Elis počinje da se oslanja na svoju novu filozofiju pristupa pacijentu u kojoj, bez obzira na okolnosti i situacije, počinje da pridaje više važnosti „kako mi mislimo o našem problemu i kako ga interpretiramo“.

Elis je uvideo da događaji i situacije utiču na naše emocije i ponašanje i da način kako razmišljamo o njima utiče na njihov intezitet.

Albert Elis je verovao da su anksiozni i depresivni pacijenti razvili „izvrnuti“ način razmišljanja i verovanja koji samim tim dovodi do ekstremno neprimerenog ponašanja. Iz tog saznanja on je razvio tehnike i strategije koje pomažu da se razmišljanje preusmeri u pravcu zdravog načina razmišljanja koje je zasnovano na činjenicama.

Zašto? Da bi se smanjila uznemirenost pacijenta (Da bi se osećao bolje!) i da bi se uspostavilo zdravo, konstruktivno ponašanje pacijenta (Da bi živeo život kakav želi!)

Da li „zabrinutost“ znači voleti?! pročitajte OVDE!

Elis je uz ovaj metod ostvario neverovatan napredak i omogućio pacijentima da se osećaju bolje i ono što je još  važnije, da budu bolje!

12 iracionalnih verovanja koje je uočio Albert Elis:

  • Moram da uradim sve kako treba i da dobijem odobrenje da je to urađeno dobro od strane onih ljudi koji mi znače. U protivnom, ja sam beskorisna osoba.

  • Ljudi treba da se ponašaju prema meni ljubazno, onako kako se ja ponašam prema njima, u protivnom ta osoba je loša.

  • Moram da imam lagan i ugodan život (život bez odgovornosti) da bih uživao u njemu.

  • Svi ljudi koji mi nešto znače u životu moraju da me vole i da mi odobravaju sve što kažem i uradim.

  • Moram da težim najvišim ciljevima i da budem jako uspešan u onome što radim, u protivnom sam bezuspešan.

  • Ne smem nikada da budem besan ili isfrustriran, jer će to značiti da sam loša osoba.

  • Kada stvari ne idu onako kako se očekuje od mene i kada sam pod pritiskom, trebalo bi da budem tužan jer ne mogu ništa da uradim povodom toga.

  • Niko ne bi smeo da se ponaša loše, a ako se ponaša, treba ga osuditi.

  • Kada se suočim sa nečim što je opasno i nesigurno po mene, trebalo bi da budem zabrinut i da dam sve od sebe da izbegnem to.

  • Mogu da izbegavam odgovornosti i sve poteškoće na koje naiđem, a da opet budem životno ispunjen.

  • Prošlost je najbitniji deo moga života i to bi trebalo da utiče na moje emocije i na sve što radim.

  • Zaslužujem da budem srećan u životu radeći što je manje moguće i stvari koje nisu naporne.

About the Author:

Ono što čini ovaj posao lepim, zanimljivim i kreativnim je to što ne postoje dva ista klijenta. Svaki klijent predstavlja individuu za sebe sa svojom jedinstvenom i specifičnom životnom pričom. Iz tog razloga smatram najbolje za praksu korišćenje integrativnog pristupa u psihoterapiji, tj. primenu više različitih psihoterapijskih pravaca i tehnika i njihovo prilagođavanje jedinstvenom slučaju koji svaki pacijent donosi sa sobom na seansu.

Leave A Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.