Američki klinički psiholog sa Univerziteta Kolumbija, Albert Elis, na početku svoje karijere, šest godina se bavio psihoanalizom. Nakon toliko dugo vremena, uočio je da većini njegovih pacijenata jednostavno nije bolje i da u njegovom radu sa njima jednostavno nema napretka. Od tog momenta, Elis počinje da se oslanja na svoju novu filozofiju pristupa pacijentu u kojoj, bez obzira na okolnosti i situacije, počinje da pridaje više važnosti „kako mi mislimo o našem problemu i kako ga interpretiramo“.
Elis je uvideo da događaji i situacije utiču na naše emocije i ponašanje i da način kako razmišljamo o njima utiče na njihov intezitet.
Albert Elis je verovao da su anksiozni i depresivni pacijenti razvili „izvrnuti“ način razmišljanja i verovanja koji samim tim dovodi do ekstremno neprimerenog ponašanja. Iz tog saznanja on je razvio tehnike i strategije koje pomažu da se razmišljanje preusmeri u pravcu zdravog načina razmišljanja koje je zasnovano na činjenicama.
Zašto? Da bi se smanjila uznemirenost pacijenta (Da bi se osećao bolje!) i da bi se uspostavilo zdravo, konstruktivno ponašanje pacijenta (Da bi živeo život kakav želi!)
Da li „zabrinutost“ znači voleti?! pročitajte OVDE!
Elis je uz ovaj metod ostvario neverovatan napredak i omogućio pacijentima da se osećaju bolje i ono što je još važnije, da budu bolje!
12 iracionalnih verovanja koje je uočio Albert Elis:
-
Moram da uradim sve kako treba i da dobijem odobrenje da je to urađeno dobro od strane onih ljudi koji mi znače. U protivnom, ja sam beskorisna osoba.
-
Ljudi treba da se ponašaju prema meni ljubazno, onako kako se ja ponašam prema njima, u protivnom ta osoba je loša.
-
Moram da imam lagan i ugodan život (život bez odgovornosti) da bih uživao u njemu.
-
Svi ljudi koji mi nešto znače u životu moraju da me vole i da mi odobravaju sve što kažem i uradim.
-
Moram da težim najvišim ciljevima i da budem jako uspešan u onome što radim, u protivnom sam bezuspešan.
-
Ne smem nikada da budem besan ili isfrustriran, jer će to značiti da sam loša osoba.
-
Kada stvari ne idu onako kako se očekuje od mene i kada sam pod pritiskom, trebalo bi da budem tužan jer ne mogu ništa da uradim povodom toga.
-
Niko ne bi smeo da se ponaša loše, a ako se ponaša, treba ga osuditi.
-
Kada se suočim sa nečim što je opasno i nesigurno po mene, trebalo bi da budem zabrinut i da dam sve od sebe da izbegnem to.
-
Mogu da izbegavam odgovornosti i sve poteškoće na koje naiđem, a da opet budem životno ispunjen.
-
Prošlost je najbitniji deo moga života i to bi trebalo da utiče na moje emocije i na sve što radim.
-
Zaslužujem da budem srećan u životu radeći što je manje moguće i stvari koje nisu naporne.
