5 razloga da ne postavite pitanje „Kada ćeš da se udaš?“

„Vreme ti je“

„Kada ćeš?“

„Svi tvoji već imaju i decu“

„Osta ti sama“

Ili narodski: „Usedelica“

Pa sve do zadiranja toliko nekulturno i duboko u intimu, kada su u pitanju bračni parovi, pitanjem: „Kada će deca?!“ !!!

Možda rade na tome, možda ne mogu iz fizioloških razloga, možda ne mogu iz psihičkih razloga, možda ne mogu zbog socijalnog faktora, možda jednostavno neće, ali sigurno ne čekaju vaše pitanje „Kada ćete“, da bi se uzbudili i dostigli vrhunac … jer im je baš to vaše pitanje najveći fetiš. 🙂

Neko će reći: „Ali, ljudi to pitaju iz najboljih namera“. A ja se pitam, kako je nastala izreka: „Put do pakla popločan je dobrim namerama“?!

Ali da se vratim na temu, a tema su devojke, žene (muškarcima se izvinjavam što ću se obraćati ženama znajući da jedan procenat i njih trpi sličnu torturu pitanja) koje su izložene stalnim pritiscima pitanjem kada će se konačno udati i kada će da rode decu?

Da pročitate „Kako bes i stres utiču na naš mozak i telo“, kliknite OVDE!

Svesni smo da smo uveliko u novom milenijumu, da se stvari menjaju munjevito, međutim kao bumerang, udari nas u glavu vraćanje na tradiciju, na nešto što se društveno smatra „normalno“ i opošteprihvaćeno. Kada dođemo do tih momenata, zapitam se, da li uopšte zaslužujemo XXI vek.

Ova tema nije slučajna. Srećem je na poslu radeći sa pacijentima, srećem je u svom jako bliskom i širem okruženju, a pretpostavljam da svako od vas ima slično iskustvo.

Činjenica je da kada jednom stignete do određenog uzrasta, bez obzira da li ste sami ili imate partnera, neizbežno kreću ispitivanja na tu temu. Ljudi očekuju da se venčate, a ako ne ispunite to očekivanje ili možda ne želite – stvari počinju da se komplikuju.

Onog momenta kada postavite pitanje „Kada ćeš se udati?“, vi ustvari:

      1. Pripisujete vrednosti žene samo ako ima partnera.

Dovodite ženu u situaciju da mora da vam kaže i pokaže da ona može da bude „kompletna“ i uspešna iako nema muškarca kraj sebe i da uloga muškarca ili budućeg muža ne bi trebala da bude ta – „da kompletira ženu“.

Slati poruke ljudima da nisu dovoljni sami sebi i da sami nikada ne mogu biti ostvarene ličnosti, kosi se sa svim mogućim psihoterapijskim tehnikama i intervencijama i dovode nas, terapeute, u situaciju da moramo da radimo na ispravljanju pogrešnih uvida koje su ljudi stekli o sebi.

       2. Otvarate temu seksistički-polnih stereotipa

Vraćamo se u vreme kada su žene bile tretirane kao domaćice, robovi, kada su se odricale imanja i nasleđa u korist braće. Pitanja ovog tipa otvaraju prostor ka seksističkim stereotipima  o tome šta bi muškarci i žene trebalo da budu. Na taj način, pitanje o braku se pretvara u skrivenu poruku „da ti treba neko ko će da se brine oko kuće, da te štiti ili da ti jednostavno napravi dete“.

       3. Podižete na uzvišeni nivo, brak, kao najveći i jedini cilj u životu, a minimizirate sve druge planove, želje ili snove

Ova poruka nas takođe vraća u vreme ranog patrijarhata pa sve do današnjih dana kada se od žene očekuje da „završi svoj život“ onda kada se uda i rodi decu. Sve snove, želje, htenja, neostvarene planove, žena mora da zakopa duboko u dubinu sebe i da bezpogovorno prihvati društveno prihvatljivu ulogu. Sve želje koje se potiskuju duboko unutar sebe ili se guraju i nagomilavaju pod tepih, vremenom stvaraju emocionalni toksični efekat, koji se pretvara u neku vrstu depresije ili anksioznosti.

Da pročitate „12 iracionalnih uverenja kao uzrok anksioznosti i depresije“, kliknite OVDE!

       4. Stvarate kod ljudi pretpostavku da oni ne znaju šta je za njih najbolje

Argumenti ljudi koji postave pitanje o braku često idu u ovom smeru:

  • „Ali vi jednostavno ne znate koliko je dobro biti u braku.“
  • „Zar vam nije lakše da se venčate.“
  • „Imaćete benefite kada su u pitanju krediti i osiguranja“
  • „Ali tvoj biološki sat otkucava!“

Da li vam ove izjave zvuče kao poruka da neko ne zna šta je najbolje za njega u životu i da stvari radi kako ne treba ili još bolje, da ne radi stvari onako kako VI radite!

Jedina osoba koja ima pravo da odlučuje o mom životu sam JA!

        5. Zadirete u intimu i mešate se u stvari koje vas se ne tiču

Svako odlučuje, bira i donosi odluke sam. Sa tim odlukama nosi i neke rizike, a i posledice. Tuđem mešanju u te odluke nema mesta i jednostavno pustite ljude da žive život i da rade stvari koje žele onda kada požele i kada im se radi.

Za više informacija o ovom tekstu i za savete možete se obratiti direktno putem mail-a:  marko.jovasevic22@gmail.com

About the Author:

Ono što čini ovaj posao lepim, zanimljivim i kreativnim je to što ne postoje dva ista klijenta. Svaki klijent predstavlja individuu za sebe sa svojom jedinstvenom i specifičnom životnom pričom. Iz tog razloga smatram najbolje za praksu korišćenje integrativnog pristupa u psihoterapiji, tj. primenu više različitih psihoterapijskih pravaca i tehnika i njihovo prilagođavanje jedinstvenom slučaju koji svaki pacijent donosi sa sobom na seansu.

Leave A Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.