Pre čitanja ovog teksta bilo bi dobro setiti se jedne činjenice. Rešenje za sve epohalno što je otkriveno u svetu nauke, tehnike, umetnosti… bilo nam je na dohvat ruke, tu pred nama i uglavnom je izgledalo jako prosto i jednostavno. Isaku Njutnu je jabuka bila iznad glave pre nego što je pala na tlo, Betovenu je najobičnije kucanje njegove sobarice na vrata dalo ideju kako da razreši misteriju uvodnih akorda pete simfonije, dok je lek protiv smrtonosnih bakterija bio na ustajalom hlebu Aleksandra Fleminga.

E sada se dobro zapitajte da li je moguće da ne postoji lek protiv raka ili side?

I šta je tome razlog?

Dalje i dublje u analizu i eventualnu teoriju zavera nećemo ići. Zato ću Vas u ovom postu upoznati sa otkrićem i sudbinom mog kolege iz Italije dr Tulija Simonćinija.

Dr Tullio Simoncini

Dr Tullio Simoncini

 

Candida albicans je gljivica koja je u određenim količinama prisutna u svakome od nas. Kandida raste u crevnoj flori svih ljudi i njen je sastavni deo. Ova gljivica takođe živi u ustima, grlu i polnim organima većine ljudi. Organizam zdravog čoveka održava kandidu pod kontrolom, ali ako iz nekih razloga imunitet opadne i gljivica se razmnoži, može uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme.

Nažalost mnoštvo faktora u našem modernom životu pogoduje rastu kandide. Stres, prekomerno korišćenje antibiotika, nezdrava ishrana, sredstva protiv kontracepcije… – sve to utiče na rast kandide u organizmu, koja uzrokuje brojne probleme.

„Gljivice, posebno kandida, žive  i razmnožavaju se tako što se hrane telom svog domaćina. Zbog toga osobe koje boluju od hroničnog umora, koji u većini slučajeva nastaje zbog rasta kandide, užasno se osećaju – kako fizički, tako i psihički.“ – Dr Majk Lambert

 Kandida i rak

Dr Tulio Simonćini – italijanski lekar i stručnjak u oblasti onkologije, dijabetesa i poremećaja metabolizma – tvrdi da je karcinom upravo infekcija kandidom, i da teorija konvencionalne medicine o tome, da rak nastaje kao rezultat nepravilnog funkcionisanja ćelija, ne pije vodu.

Dr Simonćini je lekar u pravom smislu te reči, koji je oduvek tražio istinu zbog dobrobiti svojih pacijenata i odbijao je da prihvati dogme, koje je nalagala konvencionalna medicina.

Od samog početka svoje medicinske karijere, video je da nešto ozbiljno nije u redu sa konvencionalnim načinom lečenja raka:

 „Svuda oko sebe sam video nepodnošljivu patnju. U bolničkim onkološkim sobama deca su umirala. Patio sam, kada sam gledao jadnu decu, koja su umirala od posledica hemoterapije.“ – Dr Tulio Simonćini

Njegova frustracija i bol pokrenuli su ga da traži nove načine razumevanja ove opake bolesti. Počeo je svoja istraživanja sa otvorenim umom, bez predrasuda i strogih pretpostavki. Simonćini je shvatio da mora postojati povezanost između svih vrsta karcinoma – bez obzira na to gde se nalaze u telu.

Proučavajući karcinome, primetio je da su sve izrasline raka imale istu boju – belu, kao i kandida. Povezavši bele naslage sa kolonizacijom kandide, Simonćini je krenuo sa daljim istraživanjem ovog fenomena. Nakon nekog vremena, Simonćini je shvatio da formiranje ćelija raka nije „greška“ u funkcionisanju organizma, već zaštitna reakcija organizma na invaziju kandide.

Zaštitna reakcija organizma

Dr Simonćini objašnjava zaštitnu reakciju organizma na sledeći način:

1.    U zdravom organizmu, imuni sistem drži nivo kandide pod kontrolom. Kada je rad imuniteta oslabljen ili poremećen, kandida dobija priliku da se širi i stvara svoje „kolonije“.

2.    Na kraju, candida počinje napadati unutrašnje organe i imuni sistem je prisiljen da reaguje na ovu opasnost na drugačiji način.

3.    Ovaj način odbrane podrazumeva izgradnju odbrambene zaštite uz pomoć vlastitih ćelija, koje zovemo „rak“, kako bi se sprečila dalja invazija kandide na organ.

 

 

Konvencionalna medicina tvrdi da je dalje širenje raka  uzrokovano „malignim“ ćelijama raka koje su „pobegle“ sa izvornog tumora.

Međutim dr Simonćini tvrdi da to nije tako. Dalje širenje raka je takođe uzrokovano pravim uzročnikom tumora – kandidom.

Na kraju krajeva pravi uzročnik raka, kao i drugih bolesti, je oslabljeni imunitet. Kada imunitet funkcioniše pravilno, odmah rešava problem pre nego što situacija izmakne kontroli. U ovom slučaju zdrav imunitet drži nivo kandide u organizmu pod kontrolom, sprečavajući njeno dalje širenje.

 Lek protiv kandide

Kada je Simonćini shvatio da je rak uzrokovan kandidom, nastavio je tražiti lek koji bi efikasno ubijao kandidu i na takav način lečio rak. Brzo je shvatio da obični lekovi protiv gljivica ne funkcionišu, jer kandida brzo mutira da bi se obranila, čak se i počinje hraniti lekom koji je bio namenjen njenom ubijanju.

Umesto toga Simonćini je pronašao nešto puno jednostavnije i bolje – sodu bikarbonu. Da, stara dobra soda bikarbona je dovoljna da reši ovaj problem (ne govorimo o modernoj sodi bikarboni koja sadrži još puno drugih sastojaka). Za razliku od drugih lekova kandida se ne može prilagoditi sodi bikarboni.

Drevni Egipćani takođe su znali za delovanje anti-gljivičnih lekova, a u Indijskoj literaturi za lečenje raka preporučuju se lekovi sa snažnim baznim svojstvima, poput sode bikarbone.

Simonćini je počeo koristiti sodu bikarbonu za uništavanje kandide. Njegov prvi pacijent bio je Italijan Đenaro Sangermano koji je pušten iz bolnice da bi umro zbog raka pluća. Nakon nekoliko meseci pacijent ne samo da nije umro, nego se odlično osećao i bio u potpunosti zdrav.

Sudbina Dr Simonćinija

Dalje je sledilo sve više slučajeva izlečenja od raka, nakon čega je Simonćini odlučio predstaviti svoje pronalaske italijanskom Ministarstvu zdravlja u nadi da će se nastaviti naučna istraživanja u tom smeru. Međutim, ministarstvo ne samo da je ignorisalo njegovo otkriće nego su ga i okrivili za „ilegalno korišćenje lekova koji nisu odobreni od strane Ministarstva zdravlja“.

Nakon duge kampanje ismevanja i ponižavanja, Simonćinija su osudili na tri godine zatvora zbog „štete“ nanete pacijentima koje je izlečio od raka.

Onkolozi su smatrali pokušaj lečenja raka sa sodom bikarbonom „ludom“ i „opasnom“ idejom, a sodu su nazivali „lekom“ koji je Simonćini „ilegalno propisivao svojim pacijentima“.

Na sreću, Tulio Simonćini nije bio kukavica. Kada je izašao iz zatvora nastavio je da širi informacije o svom otkriću preko interneta i da nastupa u javnosti kako bi pomogao što većem broju ljudi.

Danas Dr Tulio Simonćini uspešno nastavlja da pomaže obolelima od raka koristeći sodu bikarbonu. U nekim slučajevima za izlečenje je potrebno nekoliko meseci, dok u drugim samo nekoliko dana, u zavisnosti od toga gde se rak nalazi.

Ja Vam apsolutno prepuštam da ovu priču shvatite kako god je Vama volja. Jednostavno ne mogu da prestanem da razmišljam o ovome još od prvog dana kada sam čuo za ovu vest. Nesumnjivo se nameću pitanja( kada bi se ova priča ispostavila kao tačna):

Šta bi se desilo sa više od pola farmaceutske industrije?

Šta bi se desilo sa granama medicine kao što su patologija ili onkologija?

Koliko bi ljudi na našoj planeti ostalo bez posla?

I još mnogo, mnogo sličnih pitanja.

Ako želite još informacija u vezi sa ovom temom, možete posetiti sajt Dr Tulija Simonćinija na adresi http://www.curenaturalicancro.com/

A za one koji više vole vizuelne prezentacije http://www.youtube.com/watch?v=nn_nMVShU3U

 

http://www.curenaturalicancro.com/

http://alternativa-za-vas.com/index.php