Ovaj tekst napravio sam kao uvod za sve one koji još uvek nisu gledali film Džoker da bi sa što boljim razumevanjem gledali film, a za sve one koji su ga odgledali svakako će biti odličan povod za dalje i dublje razmišljanje o filmu koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Neshvaćeni usamljenik, Artur Flek  je siromašni sredovečni građanin Gotam Sitija koji je honorarno zaposlen kao klovn. Ono što nesumnjivo skreće pažnju kada je u pitanju njegov fizički izgled je neuhranjenost sa ispijenim i bledim licem koje izgleda bizarno.

Kada je u pitanju ponašanje, Artur je čudak, povučen i asocijalan tip ličnosti, ali u suštini nije bezobziran ili nevaspitan, čak se može reći da je u početku bio jako nevin i dobronameran prema drugima, pogotovo prema deci. Artur živi sa majkom Peni o kojoj se predano brine, ali ne uspeva sa njom da ostvari bliži i smisleniji odnos. Artur ima izuzetno slabo izražene komunikacijske veštine. Njegovo držanje, govor tela, zadržavanje pogleda usmerenog na nepoznatu osobu i njegov izraz lica kod drugih ljudi izaziva neprijatnost i uznemirenost. Kroz svoj rad kao klovn, on vrlo verovatno uspeva da kanališe sve te osobine koje su u spoljašnjem svetu okarakterisane kao čudne. Artur je žrtva neuklopljenosti u spoljašnji svet, što utiče na to da postane objekat diskriminacije, zlostavljanja, izbegavanja … koje otežava ono što je u njegovom slučaju najpotrebnije, a to je adekvatna socijalizacija.

Artur je generalno svestan da je drugačiji, ali ne uspeva da razume druge koji ga tako doživljavaju i ti efekti nerazumevanja kod njega imaju kumulativni efekat. On sanja o tome da privuče pažnju i da bude obožavan od strane okoline i najveća želja mu je da postane stendap komičar. On veruje da je svrha njegovog života da usreći druge, što je paradoks sobzirom da je tako nešto potrebnije njemu nego ljudima koje on želi da usreći. Zamišlja sebe da je u centru pažnje, kako pleše ili da je popularan kao čuveni TV voditelj Marej Frenklin, simbol popularnosti, idealizacije i poštovanja. Arturov svakodnevni život je spor, monoton, ponavljajući i nezanimljiv kao što je i atmosfera grada u kojem živi.

Da pročitate Dijagnoza i psihoanaliza likova iz serije „Igra prestola“, klikni OVDE!

Artur pati od neurološkog poremećaja koje karakteriše iznenadno, izraženo i socijalno neprihvatljivo smejanje u trenucima kada oseti neprijatnu uzbuđenost, anksioznost ili stid. Simptom izgleda neprirodno jer je smeh sinonim za izražavanje srećnih emocija. Napad smejanja obično traje oko jednog minuta, stim što se intezitet vremenski proporcijalno pojačava i izaziva ogromnu buku. Napad se završava nekada plakanjem, a nekada zakašljavanjem ili subjektivnim osećajem gubitka daha.

Ovaj poremećaj zove se Poremećaj nevoljne emocionalne ekspresije (Involuntary Emotional Expression Disorder IEED), poznat i kao Pseudobulbarni efekat (PBA), koji karakteriše emocionalna nestabilnost i patološki smeh. Uzročnik ovog poremećaja nije dobro poznat, ali se smatra da je posledica traumatskog oštećenja mozga u predelu prefrontalnog korteksa, dela kore velikog mozga smeštenog odmah iza čela. Medicinski stručnjaci smatraju da je smeh kao simptom ovog poremećaja izazvan nevoljnim kontrakcijama mišića lica, tako da taj smeh ne pretstavlja smeh u pravom smislu i funkciji te reči. Smeh je deo njegove dijagnoze koji je ljudima u njegovoj okolini neshvatljiv i gotovo uvek pogrešno protumačen. U prilog ovoj teoriji ide i to što postoje pouzdani podaci da je Artur tokom detinjstva bio fizički i psihički zlostavljan.

Artur često sebe pita i beleži u svoj dnevnik, od koga se ne odvaja, “Da li je ovo samo do mene, ili je ludnica svuda oko mene?” ili “Najgori deo mentalne bolesti je što ljudi očekuju da se ponašaš kao da je nemaš”.

Da pročitate „Svrha i smisao“, klikni OVDE!

Ovo će biti sasvim dovoljno kao uvod bez otkrivanja detalja o nastavku filma upravo da bi svi oni koji budu gledali film mogli da vide kakve posledice može da ostavi jedan neujednačen sistem i ljudi koji žive u njemu, a mi smo ti ljudi i delimo ovaj svet i sa Arturom i svima koji su slični njemu. Ne bih više ništa dodao … prepuštam sva šira i dublja razmišljanja gledaocima …