!!! Ovaj tekst sadrži minimum spojlera iz serije !!!

Španski triler, serija La Casa De Papel je do 2020. godine dosegla gledanost od preko 40 miliona što je čini jednom od najgledanijih serija svih vremena. Ni sam ne mogu da odlučim šta je više doprinelo tome, da li scenario, režija, gluma, intrige, izbor glumaca … ali ono što na mene ostavlja utisak, kao nekoga ko se bavi psihoterapijom, je svakako psihološki, do tančina iskonstruisan svaki lik ponaosob. U ovom tekstu pozabaviću se najpopularnijim likom u seriji, a to je Profesor, čiji lik fantastično dočarava glumac Alvaro Morte.

Prvi, opšti utisak o Profesoru je nekako, rekao bih uobičajen, već viđen. Nežan pogled, brada, naočare koje mu izuzetno karakteristično stoje, skrojeno odelo … sve u svemu reklo bi se da je ono što se u narodu popularno naziva „štreber“. Prvi aspekt njegovog karaktera koji se uočava od prve epizode je izuzetno visok nivo IQ. To se ogleda u besprekorno smišljenom planu pljačke, sa gotovo svim detaljima, opcijama i rezervnim planovima. Izuzetno je ubedljiv i drži pažnju što se ogleda u prihvatanju njegovog plana i prihvatanju njega kao lidera od strane svih ostalih učesnika pljačke. Profesor ima jako visok nivo IQ, ali sa druge strane ima jako nizak koeficijent emocionalne inteligencije. Kroz seriju se primećuje da iz situacije u situaciju ima problema da razume i shvati emocije i osećanja ostalih članova ekipe (ali sa druge strane fantastično razume i oseća šta svako od njih misli).

Kako serija odmiče, saznajemo sve više stvari vezano za njegovu psihu. On je sa jedne strane klasičan introvert kroz aspekte da ne priča mnogo, izbegava kontakt očima…, ali sa druge strane ispoljava izuzetne osobine lidera, što i nije karakteristično za osobe koje su introverti. Ono što se definitivno primećuje je da ima osmišljenu sopstvenu, unikatnu filozofiju i određene moralne principe koji su mu orjentiri u životu. Svi mi to na neki način imamo, ali nam se svremena na vreme dešava da zbog nekih životnih situacija ili uticaja spoljašnje sredine nekada odstupimo od njih, što se ne bi tako lako moglo reći za Profesora.

U situacijama kada je profesor anksiozan, ne možemo tako lako primetiti taj simptom putem njegove facijalne ekspresije („očitati sa njegovog lica“), ali se to može primetiti kroz određene radnje usmerene ka defokusiranju od anksioznosti, npr. nameštanje naočara prstom ili pravljenjem origami figurica od papira. U većini situacija on je izuzetno smiren i disciplinovan. Takođe u određenim stresnim situacijama, on prekriva dlanovima svoje lice što je jedan od znakova prikrivanja primarnih emocija i osećanja.

Profesor je u potpunosti rob svojih navika i rutina. Način kako jede, kako spava, način kako trenira … sve ukazuje na striktnu vojničku disciplinu. Njegova odlučnost, doslednost i motivacija su produkt ustaljene rutine koju je izgradio. Sa vremena na vreme pokazuje znake opsesivno kompulzivnih radnji, bespotrebno ponavljanje određenih stvari da bi osigurao sopstvenu sigurnost i perfekcionizam do granica u kojima se njegove radnje mogu uporediti sa robotom. Malo bi grubo bilo okarakterisati ga tako lako sa poremećajem ličnosti, jer ključ njegovog mentalnog stanja leži u samosabotiranju, perfekcionizmu koje ga dovodi u takva stanja. On ide uvek korak unapred sa svojim planovima i razmišljanjima.

Iz Profesorove psihoanalize nemamo puno podataka, osim podatka da je period detinjstva proveo u bolnici, što je stvorilo određene traume, kao i borbu njegovog oca da izleči svoje dete ne birajući sredstva. Pogibija oca bila je još jedna od trauma u nizu koja ga je zadesila u najbitnijem periodu odrastanja i formiranja ličnosti.

Takođe i ostali likovi imaju neke svoje specifične i zanimljive crte psiholoških profila. Nisam želeo da otkrivam sve da ne bih previše otkrivao zbog svih Vas koji želite da gledate seriju. Takođe svima koji će tek gledati, želim ugodan užitak uz parolu „Ciao Bella“ 🙂

 

Published On: 8 јуна, 2021 / Categories: Lični ugao, Psihoterapija, Uncategorized / 0 Comments /

Prijava za newsletter

Pretplatite se na moj newsletter i redovno dobijajte novosti o psihoterapiji

Unesite Vašu email adresu u polje iznad i prijavite se na newsletter.

Slične vesti