I dalje mnogo raznih priča kada je mleko u pitanju. Nešto što je u zemlji Srbiji postalo navika koja počinje da se prenosi sa kolena na koleno. Jogurt, mleko, pavlaka … nesumnjivo omiljena hrana u našoj zemlji, a tako i u svetu.

Zaista sam pročitao sijaset teorija o kravljem mleku. Neke su za, neke su protiv i svaka teorija koristi neke činjenice na koje se oslanja. Ono što sam odlučio da podelim u ovom blog postu sa vama je mišljenje nekoga ko je profesor na medicinskom fakultetu, neko od koga sam ja učio i sve moje kolege. Ovo je jedan segment, jedno mišljenje, a ja mislim da izuzetno znači u sklapanju mozaika koji se zove „Kravlje mleko da ili ne?“ 

Prof. dr Jagoda Jorga, Institut za higijenu i medicinsku ekologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu

dr Jagoda Jorga

dr Jagoda Jorga

Mleko (ovaj termin se odnosi na kravlje mleko, za svaku drugu vrstu mleka mora da se naglasi poreklo, bilo da je životinjsko ili biljno) predstavlja najbolji izvor kalcijuma i fosfora koji postoji u prirodi. Upravo zato se preporučuje u ishrani kako osoba koje rastu (dece i adolescenata), tako i onih kod kojih postoji potreba za bržom obnovom tkiva (postoperativni i posttraumatični tokovi). Preporuka za sve ljude je da piju od pola litra do litar obranog mleka dnevno.

U 100 ml mleka ima između 100 i 150 mg kalcijuma. Dnevna potreba organizma je između 700 i čak 1.200 mg, u zavisnosti od godina starosti, pola i zdravstvenog stanja. Ako ne bismo konzumirali mleko i sireve, teško bi bilo u organizam uneti dovoljno kalcijuma, jer su sve druge namirnice kalcijumom znatno siromašnije i ta količina ne prelazi dvadesetak mg, koliko ima i sojino mleko.

Iskoristljivost kalcijuma iz mleka je izrazito dobra, što se ne odnosi na namirnice biljnog porekla, jer je kalcijum kod njih u obliku soli koje se veomo teško iskorišćavaju iz creva i većim delom se izbacuju iz organizma. Mleko ima i relativno veliki sadržaj proteina (3 – 4 g na 100 ml). Ti proteini su visoko vredni. Njihova iskoristljivost u organizmu je veoma velika, gotovo 90 odsto može da se iskoristi. Oni sadrže i značajne aminokiseline, neophodne za normalnu obnovu tkiva, rast i razvoj, održavanje imuniteta, stvaranje uobličenih krvnih elemenata (eritrociti, leukociti), odnosno za sve ono što čini odbranu organizma od bolesti.

Najnovija preporuka je da ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska piju bar 750 ml mleka, zbog viskog sadržaja kalcijuma, koji utiče na snižavanje pritiska.

Šta nije dobro u mleku?

Mleko je namirnica oko koje često postoje neke kontroverze. Osamdesetih godina 20. veka postojala je kampanja protiv mleka, sve dok  se nije razlučilo šta je u njemu dobro, a šta loše. Zapravo, ono što u mleku ne valja jesu mlečne masti, koje su visoko aterogene – one su te koje najlakše i najbrže dovode do ateroskleroze, međutim sa druge strane, masti iz mleka su izvanredan „pomoćnik“ u transferu kalcijuma. Tako da opet dolazimo do činjenice da treba uvek i u svemu biti umeren ili birati mleko sa manjim procentom masti. Najbolja varijanta je neka vrsta balansa između mleka sa više i mleka sa manje procenata masti.

Da li se mleko preporučuje baš svima?

Postoje kategorije ljudi  kod kojih o tome treba voditi računa. To su oni koji imaju intoleranciju na laktozu (mlečni šećer). O TOME SAM PISAO I MOŽETE PROČITATI OVDE. Drugi slučaj su deca insulin zavisnih dijabetičara, kod koje može da se javi alergija na belančevine iz mleka. Tu su i ljudi koji imaju stomačne probleme, bilo da je reč o  akutnoj upali, gastritisu ili čiru, kojima se preporučuju acidofilni napici (jogurti) i kefir pre nego mleko, pošto sadrže mlečno-kiselinske bakterije, koje poboljšavaju crevnu floru i sprečavaju razvoj bakterija koje mogu dovesti do oboljenja. Ti napici se preporučuju i osobama koje imaju visok holesterol, jer ove bakterije u svojoj ishrani  koriste holesterol.

Ko bi trebalo da unosi povećanu količinu mleka?

Posebna kategorija koja treba da unosi više mleka nego što je opšta preporuka su sportisti, zbog toga što mleko spada u namirnice koje imaju tzv. baznu reakciju, odnosno neutrališe kisele produkte (npr. mlečna kiselina), koji dovode do brzog zamora mišića i organizma.

Devojčice i devojke bi, zbog rizika od osteoporoze, takođe trebalo da unose dovoljno mleka, odnosno kalcijuma, da bi kosti napravile dovoljnu gustinu, koja sa godinama postepeno opada (pa se troši iz zaliha).

Zašto dati prednost kravljem mleku?

Postoje za to dva važna razloga:

1. belančevine iz biljnih izvora su nepotpune, nemaju sve esencijalne aminokiseline, i

2. sadržaj kalcijuma u sojinom mleku je pet do šest puta manji nego u kravljem, pa bi trebalo toliko puta više piti to mleko, što je kalorijski mnogo za organizam.

Sličnosti i razlike između različitih vrsta mleka

Mleko raznih životinja se po svom sadržaju razlikuje od kravljeg. Kozje i ovčije mleko je bogatije mašću, ali u drugim elementima, zbog kojih je mleko bitno, kao što su sadržaj proteina i belančevina, kalcijuma i vitamina A, postoje razlike. Što je mleko nemasnije (obrano) manji je i sadržaj vitamina A, pa se takvo mleko u fabrici obogaćuje, dodaju mu se vitamini A i D, jer se preporučuje u ishrani dece, kojoj su neophodni. Vitamin A, inače,  utiče na poboljšanje imuniteta i odbranu od infekcija.

Ono što bih ja dodao na celu ovu priču, kao jedno logično nadovezivanje, to je da treba voditi računa koje kravlje mleko pijete. Najbolja varijanta je stara seoska slika. Krava o kojoj se brine farmer, vodi računa kako se ona hrani i muze je isključivo za sebe i svoje najbliže. Toga i u svetu, a i kod nas, je sve manje i manje. Savremeni stil života naterao je ljude da odu u gradove ne misleći o budućnosti kada je hrana u pitanju. Zato je jako bitno u prodavnicama i supermarketima voditi računa koje mleko kupujete i ko je proizvođač. Moj lični savet je mleko uz koga su odrasle generacije. Preko naših baka i deka do naših roditelja. A to je mleko „Moja Kravica“. Moja Kravica sveze mleko nastaje od najkvalitetnijeg sirovog mleka koje u Imlek dva puta dnevno stize sa odabranih farmi u Srbiji. Vrhunska a tradicionalna tehnologija prerade 100% domaceg sirovog mleka obezbedjuje najbolji kvalitet, svezinu i ukus Moja Kravica svezeg mleka.. Praktična ambalaža, obezbeđuje apsolutnu zaštitu i na taj način održava vrhunski kvalitet i svežinu mleka. Moja Kravica sveže mleko nije potrebno kuvati. Čaša prirodnog mleka zadržava svo bogatstvo hranljivih sastojaka toliko bitnih za svakodnevni život.

*sponzorisan tekst