„Odbaciti svoje sopstveno iskustvo znači zatvoriti svoj sopstveni razvitak, negirati svoje sopstveno iskustvo znači staviti laž u usta svom životu, a to se može smatrati negiranjem duše.“

Oskar Vajld

Kako zamišljate vreme? Da li ga možda vidite kao beskrajnu železničku kompoziciju koja dolazi iz nevidljivog polazišta sa vaše leve strane i kreće se ka nevidljivom odredištu na vašoj desnoj strani? Koje vagone iz ove kompozicije biste označili kao „prošlost“, „sadašnjost“ i „budućnost“? Kako biste odredili gde su granice među njima?

Matematička jednačina koja treba da se reši, zar nije bila rešena i pre nego što ste dobili domaći zadatak, i dok ste pokušavali da je rešite i onda kada ste je konačno rešili?!

U zapadnom svetu često se prave grafičke predstave o vremenu. Za njih je prošlost, kao i budućnost isto tako stvarna kao i sadašnjost.

A zamislite ovakvu predstavu o vremenu: ovaj trenutak dok čitate ovaj tekst … ova stotinka sekunde … jedino je što postoji. Prošlost je izmišljena, budućnost se zamišlja. Naravno, dok ste pročitali ovu poslednju rečenicu, nekoliko stotinki sekunde je prošlo (možda i više, ako vas je omela poruka na viberu ili ako vam je neko od prisutnih npr. pomerio fokus). Zamislite da se svake stotinke sekunde čitav svet i sve što je na njemu stvara iznova i da biste vi, da ste bili dovoljno pažljivi, mogli da posmatrate to stvaranje, pa čak i učestvujete u njemu.

5 Razloga da ne postavite pitanje „Kada ćeš da se udaš?“, pročitajte OVDE!

Čega ste vi svesni u ovom trenutku, baš sada!? Ovog teksta? … izgleda slova na mom sajtu … svojih ruku koji drže telefon ili prsta koji stoji naslonjen na kompjuterski miš … položaja svog tela dok sedite na stolici, ležite na krevetu … zvukova u svojoj okolini … mogućeg nerviranja što stavljam tri tačkice gde god stignem … ? Sve je to vaša svesnost i ukoliko bolje poznajete svoju svesnost, utoliko potpunije živite OVDE i SADA.

Za one koji vole da uče kao na fakultetu, postoji i klasifikacija svesnosti.

  • Moždani žamor ili mišljenje, prosuđivanje, planiranje, prisećanje, predviđanje, raščlanjavanje – većina ljudi na ovaj način provodi svesno vreme. „Da li ću do kraja uopšte pročitati ovaj tekst? A zanima me i šta je moj omiljeni klub sinoć uradio i da li mi je omiljeni igrač došao plus koševa“. Shvatam da mi te misli pritiskaju koncentraciju, tako da ću da pogledam kakva je bila utakmica i da li sam dobio pare, a tekst ću možda završiti ako se setim nekada kasnije.
  • Čulna svesnost ili bilo koje obaveštenje koje stiže spolja do vas preko vaših očiju, nozdrva i jezika. Svestan sam izgleda slova na ovom sajtu, boje tepiha u pozadini dok ovo čitam, ili pukotina na asfaltu ako sam na ulici. Čujem glasove dece napolju dok se igraju i šum vetra koji duva spolja.
  • Telesna svesnost ili bilo kakve poruke koje vam stižu iz mišića, zglobova, stomaka, creva, polnih organa itd. Svestan sam da sam poguren dok ovo čitam (i već menjam položaj). Ukočila su me leđa i toplo mi je u ovoj odeći (ali ne toliko da bih otišao da se presvučem).

Istraživanja pokazuju, da u Americi, najveći broj pacijenata na psihoterapiju dolazi jer ima osećaj „da nisu srećni“. Traganje za srećom je jedna jalova rabota … sreća je nešto što shvatate da doživljavate sada, bilo da okopavate baštu, dojite bebu, gledate zalazak Sunca, trčite, pričate sa prijateljima, pišete, pa čak i ono što ja najviše ne volim, a to je dok perete sudove. Sreća je uviđanje koliko sveobuhvatno, koncentrisano ste usresređeni na jednu aktivnost, uz isključenje svih ostalih aktivnosti. Život je reka koju ne možete zaustaviti da biste ispitali njen sastav. Kada jednom saznate kvalitet nekog trenutka, taj trenutak je već prošao i vi sadašnji momenat provodite sećajući se prošlosti i raščlanjujući je.

Kako bes i stres utiču na naš mozak i telo (INFOGRAFIK), pročitajte OVDE!

Ernest Šahtel govori o dva različita prilaza opažanju sveta. Kada se prilazi sa strane subjekta, onaj koji opaža neki predmet gleda kako će taj predmet zadovoljiti njegove potrebe i vrlo je svestan sebe dok opaža taj predmet. Kada se prilazi sa strane objekta, onaj ko opaža potpuno se otvara prema predmetu opažanja svim svojim čulima i osetljivošću, ostavljajući za sobom svoje egocentrične misli i težnje, i dozvoljava sebi da doživi predmet opažanja bez ograničenja ranijim znanjem i kategorizacijama.

Šta to znači?

Gledalac koji prilazi sa strane subjekta pita predmet svog opažanja: „Kako mogu da te iskoristim?! ili „Kako mogu da se zaštitim od tebe?“ Gledalac koji prilazi sa strane objekta pita: „Ko si ili šta si ti, koji si deo ovog istog sveta čiji sam i ja deo?“

Ili praktičnim primerom:

Gledalac koji prilazi sa strane subjekta neće stvarno doživeti turističko putovanje po Evropi; on će „videti“ Evropu kroz objektiv svoje kamere ili kroz našminkane slike na Instagramu koje će pokazati svojim prijateljima.

Neki posetioci muzeja prvo gledaju ime slikara, pa tek onda gledaju sliku; tako se orjentišu da znaju šta imaju pred očima ili možda čak i odlučuju da li je slika uopšte vredna gledanja!

A gledalac koji prilazi sa strane objekta dozvoljava sebi da ga slika uvuče u sebe, da se oseti gotovo izjednačenim sa slikom. On može naknadno otkriti da je sliku već video i da mu se dopala, ali to „poznavanje“ slike odranije nije pomutilo njegovo sadašnje viđenje.

Da li „zabrinutost“ znači „voleti“, pročitajte OVDE!

Praktična vežba

Odaberite neki predmet koji vam je vrlo poznat, koji gledate svakodnevno … ulazna vrata .. bračnog partnera … viljušku, kućnog ljubimca … svoje lice u ogledalu …

Gledajte taj predmet (ili osobu) kao da ga nikada ranije niste videli i kao da nemate reči kojima biste ga opisali. Ispitajte ga detaljno … svojim očima, ušima, nosem, prstima … Obratite pažnju koliko novih stvari otkrivate o njemu … Ako otkrijete da ste počeli da presuđujete (naročito kada je u pitanju vaš bračni partner!), proverite da li ovi sudovi proizilaze iz vaših „potreba“ u odnosu na tu osobu ili predmet.

Da li očekujete da predmet ostane kakav je bio ili osećate bilo kakav otpor da ga vidite drukčije? Otkrivate li bilo kakva iznenađenja u vezi sa ovim vama tako dobro poznatim predmetom?

Za više informacija o ovom tekstu i za savete možete se obratiti direktno putem mail-a:  dr.spec.marko.jovasevic@gmail.com