Svrha i smisao se često koriste kao sinonimi, a da li ima razlike?

Svrha je konačan cilj ili ono što treba postići.

Smisao ima više veze sa onim kako shvatamo život dok traje. Smisao je način na koji se neke stvari događaju, a ne njihov konačan rezultat.

Ako ste npr. u restoranu i držite jelovnik u ruci. Šta je svrha jelovnika? Da vam pomogne u odabiru hrane koju ćete jesti. A šta je smisao jelovnika? Da vam da neke informacije pred kojima se nalazite. Ako se nalazite u Kini i ne znate kineski, a jelovnik je ispisan samo na kineskom, tada jelovnik neće imati nikakav smisao za vas iako znate koja je njegova svrha. Drugim rečima, može se pronaći svrha i bez smisla.

Sa druge strane ako odete u restoran i razumete šta piše u jelovniku, ali shvatite da su cene previsoke pa nećete ništa naručiti, onda jelovnik za vas ima smisao, ali nema svrhu. Tako da možete pronaći i smisao, a da ne pronađete svrhu.

Sa treće strane, ako zamislimo osobu koja nikada nije bila u restoranu i koja ne zna ni da čita, za tu osobu jelovnik nema nikakvog smisla, a nema ni svrhu.

I konačno, ako zamislimo osobu koja u jelovniku vidi slike glavnih jela i umesto da naruči hranu, ta osoba počne da jede fotografije, onda za tu osobu možemo reći da je zamenila smisao i svrhu.

Da pročitate „Sadašnji trenutak – zabluda ili lek (praktična vežba), kliknite OVDE!

Danas skoro svaki telefon ima navigaciju. Smisao navigacije je da vam pokaže put i teren, a njena svrha je da vas dovede do željenog odredišta.Ako imate svrhu, onda će vam shvatanje smisla pomoći da je ispunite. Ali ako nemate svrhu ili je ne možete naći, tada je i smisao manje koristan. Najtačnija navigacija na svetu beskorisna je ako vi nigde ne putujete i jelovnik sa najboljom hranom na svetu je takođe beskoristan ako vi niste gladni.

Navigacija vam ne treba uvek i ne morate uvek znati gde idete. Ako ste u nekom stranom gradu bez vodiča ili ako istražujete prirodu bez navigacije i mape, to može biti riskantan, ali i isplativ poduhvat. Vaša svrha u tom slučaju može biti obično istraživanje i pridavaćete smisla svemu na šta na tom putu budete naišli. Na taj način vraćamo se na stari i dobro poznat filozofski stav da smisao i svhra zavise od VAS!

Da pročitate „Dijagnoze i psihoanaliza likova iz serije Igra prestola“, pročitajte OVDE!

Ako ne budemo bili prilagodljivi u traženju različitih svrha tokom čitavog života, može nam se desiti sindrom „kraljice mature“. „Kraljica mature“ je ona devojka koja i nakon deset godina od maturske večeri živi na staroj slavi i koja još uvek nije pronašla neku noviju verziju sebe. Nismo stvoreni kako bismo radili samo jednu stvar celog života. Stvoreni smo kako bismo radili samo jednu stvar u određenom trenutku. Ako ispunite svoju svrhu, niko vam je ne može oduzeti. Ali ona neće trajati večno. Uživajte u njoj, proživite je, ali budite spremni i da je napustite. Nekada ne možemo da pronađemo drugu svrhu iz razloga što je preduslov za to napustiti onu svrhu koju već imamo. To nije lako učiniti i zato moramo razumeti i saosećati sa „kraljicom maturske večeri“ koja se drži stare slave i ne može krenuti dalje.

Da pročitate „Motivacija da budete najbolji sportista ikada“, pročitajte OVDE!

Niko i ništa vam ne može dati svrhu, morate je sami pronaći. Ta svrha možda neće biti lako vidljiva i možda će trebati vremena da je pronađete, ali to ne znači da ne postoji. Sve dok pronalazite smisao, vreme u potrazi za svrhom nije izgubljeno.

„Zaustavite vreme! Čuvajte ga, pazite ga, svaki sat, svaki minut! Ako ga zanemarite, ono će nestati … Svaki trenutak smatrajte svetim. Svakom dajte jasnoću i smisao, svakom trenutku dajte istinsko i zasluženo ispunjenje.“

Thomas Mann

Često je jako teško shvatiti život. Želimo da pronađemo neku strukturu, neku zakonitost, nešto što je mnogo više od puke navike ili genetskog nasleđa. Želimo da nas ta zakonitost gura ka boljim stvarima. Takav optimističan stav je melem kada nas nešto u duši boli. Loše stvari mogu se dogoditi, ali to što smo ih iskusili može nas učiniti boljim ljudima. Filozofi od Heraklita do Lao Tsea slažu se da je promena jedina trajna stvar u životu i da svi imamo svoje dobre i loše trenutke. Svrha iskustava kroz koje prolazimo, pa čak i ako je reč o lošim stvarima, je da nas učini boljim i jačim nego što bi to inače bili. Pitanje je da li nam neka sila ili nešto donosi ta iskustva sa namerom i pitanje je da li možemo svi izvući iste pozitivne pouke iz tog iskustva, ali treba uzeti u obzir da svi imamo slobodnu volju i da svako može odlučiti da li će ono sa čime se suočava iskoristiti kao sirovinu za sopstveni rast i razvoj ili ne.

„Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta, sa šezdeset skupocenih sekundi, tvoja je Zemlja i sve na njoj, štaviše, tada ćeš biti čovek, dragi moj.“

Rudyard Kipling

Za više informacija o ovom tekstu i za savete možete se obratiti direktno putem mail-a:  dr.spec.marko.jovasevic@gmail.com